Iz života Mihajla Mise Semjana ( djed sa majčine strane Bebe, DEJANA i Nenada Gasica)

STARO SARAJEVO Gdje su nekada bila kupališta

Na mjestu stadiona Koševo bilo je velikojezero

Objavljeno: 26. 07. 2015 – 13:27  1528  1

Kotlinu u kojoj se formira grad, od davnina krasi kontinentalna klima, s oštrim zimama i vrućim ljetima. Baš ta vruća ljeta znala su u Sarajevu donositi i probleme, naročito kada bi presahli lokalni izvori i vrela, govori Mufid Garibija, sarajevski arhitekta i dobar poznavalac historije grada.

Praški student

Da bi se rashladili, pravili su kupališta na Miljacki i pritokama. Voda bi se pregrađivala i pravile bi se male brane, tj. bentovi. Prvu pravu drvenu branu napravile su Osmanlije iznad Isa-begove tekije, a po njoj je to područje dobilo ime Bendbaša. U doba Austro-Ugara, oni su otvorili prvi pravi bazen u Bosni, baš tu naBendbaši.

U to doba, August Braun formirao je još jedno poznato kupalište, i to u formi vještačkog jezera. Napravljeno je na kraju Sarajeva, prema Pofalićima, blizu Željezničke stanice. Na Velešićkom potoku ovajčuveni austrijski poduzetnik i građevinski inžinjer napravio je jezero koje se nazvalo po njemu – Braunovo.  

– To je jezero trajalo do poslije Prvog svjetskog rata, a isušeno je u doba stare Jugoslavije. Tuda je poslijeprošla i željeznička pruga i napravljeni su peroni – pojašnjava Garibija.

Sarajevo je imalo još jedno veliko jezero, na lokalitetu današnjeg stadiona Koševo. Formirao ga je Koševski potok, a kao uspomena na njega, ostalo je ime kvarta i porodilišta Jezero. Izlijevalo se krozjednu uvalu i nastavljalo put kao Koševski potok, niz današnju Alipašinu ulicu.

– Sarajlija, praški student Mihajlo Mišo Semijan došao je na ideju da to jezero urbanizira i od njeganapravi pravo kupalište. Napravio je betonsku branu sa tri klapne, koje su se ručno dizale. Naručio ih je od mašinskog inžinjera Branka Ećimovića, koji je bio i vlasnik fabrike na Grbavici – ističe Garibija.

Drvene kabine

Površina je bila 5.000 kvadratnih metara, a dubina 2 metra. Voda je ulazila preko grubog i finog filteračime se održavala kristalna čistoća. Imalo je travnate obale i dno popločano kamenim pločama te drvenekabine. Imalo je i objekt za kućepazitelja, restoran gdje su kupači mogli jesti te prodavnicu. Kuriozitet je bio što je imalo i ljekarsku ordinaciju i zaposlenog ljekara. 

Vodeni sportovi

Ovo jezero sa skakaonicama bilo je pokretač vodenih sportova u Sarajevu, a trajalo je do gradnjestadiona Koševo 1947. Gradske vlasti tada su odlučile da tu podignu stadion. Kako Sarajevo ne bi ostalobez kupališta, vlasti su odlučile da 1958. naprave treće sarajevsko jezero i veliku branu na Bendbaši.

Autor: A. NALO