Nedavno sam sasvim slucajno na blogu dovla, nabasao na poruku unuke Prof.Slavka Podkubovseka-Kube,

 u kojoj ona moli da joj, onaj koji to ima I moze, posalje sliku njenog dragog djeda I bosansko-hercegovackog  sportskog radnika, profesora na Fakultetu za fizicku kulturu u Sarajevu,  smucarskog takmicara, trenera I aktiviste.Zao mi je da poruku nisam ranije procitao jer bih ranije I reagovao.

Svi smo ga voljeli a sa mojom porodicom Slokar imao je duge I posebne odnose, jos od vremena nakon Drugog svijetskog rata.Bio je veoma zanimljiv I drustven covjek, lagan u komunikaciji, vesele naravi I uvijek spreman da se prikljuci veselju I pjevusenju starogradskih pjesama.  Bio je zaljubljenik sporta a posebno skijanja u kojem je svojevremeno radio kao trener (Smucarski klubovi SSK I  “Jahorina”) a I kao Generalni Sekretar Smucarskog saveza Bosne I Hercegovine sve do 1978.godine, kada je  duznost predao meni .

Prof.Slavko Podkubovsek je za vrijeme odrzavanja XIV Zimskih Olimpijskih Igara bio, uz Vladimira Pajica u Bobu i Sankanju, jedini domaci kadar koji je obavljao funkciju Rukovodioca takmicenja.Rukovodio je takmicenjima u alpskim disciplinama za zene, na Jahorini.Ujedno je bioI jedini bos.hercegovacki Tehnicki delegat Medjunarodne smucarske organizacije (FIS).

Ja sam  svog uvazenog I dragog profesora  za vrijeme mog  boravka u Sloveniji ( 1994./5.)posjetio dva puta u Mariboru I , naravno, razgovarao o svemu I svacemu a posebno o situaciji nastaloj nakon nesretnih zbivanja u Bosni I Hercegovini.

Razocaran  sporim rjesavanjem mog radnog statusa u Sloveniji, uprkos angazmanu brojnih I uticajnih smucarskih radnika, rekao sam mu:” Pa Profesore, zar Vi niste u Sarajevu bili dekan fakulteta mada  govorite izrazenim slovenackim akcentom? Odgovorio mi je kratko :”Znas, ovo nije Bosna”.

Slavko Podkubovšek – Kuba

 Početkom februara, Klub je organizovao propagandnu trku u slalomu, na Osmicama na Trebeviću. Ovom prilikom nastupio je i Slavko Podkubovšek, slovenački takmičar, koji se tada nalazio na odsluženju vojnog roka u Sarajevu, a po izlasku iz vojske, ostao je u Sarajevu i pristupio Smučarskom klubu.

Podkubovšek je poslije rata odigrao značajnu ulogu u podizanju kvaliteta bosanskohercegovačkog smučanja.

  –       “Sa članovima Smučarskog kluba upoznao sam se na Kopaoniku, već tada su me zvali da dodjem u Sarajevo. Ja sam tada u Beogradu studirao DIF  i ova me je ponuda zainteresovala, jer su mi obećali i posao. Kasnije sam služio vojsku u Jajce kasarni i kada sam završavao, došao je predsjednik Trumić sa dekretom o postavljenju , pa sam tako ostao kao takmičar i kao trener u Smučarskom klubu” – priča Slavko Podkubovšek.

O slovenačkim smučarima koji su u predratnom periodu živjeli u Sarajevu i bili članovi Smučarskog kluba, Aleksandar Trumić kaže:

–          Da bismo sistematski i stručno obučavali svoje članove, pored domaćih kadrova, trudili smo se da angažujemo i druge kvalifikovane stručnjake. Za obuku trkača doveli smo reprezentativca Leona Knapa, a za obuku skakača angažovali smo takodje slovenačkog takmičara Pribovšeka. Alpskog vozača Podkubovšeka smo zaposlili u gimnaziji, pa je i on ostao u Sarajevu. Ova trojica Slovenaca, veoma su pomogli razvoju smučanja u Sarajevu i Bosni i Hercegovini u tom predratnom periodu.

Komentar