Ubavka Gasic Ivanović, smucarske uspomene!

Dvadesetak godina prije Olimpijade u Sarajevu, Jahorina je bila omiljena planina za sve one koji su voljeli prirodu, sport i planinarenje. Skijasi su posebno uzivali u njenoj ljepoti isavrsenim terenima. Izmedju ostalih tu su redovno zimi bili takmicari iz raznih klubova a skoro svi su poznavali “Trio Gasic”, Nenada, Dejana i njihovu sestru Ubavku koji su dugovremena vladali skijaskim stazama te planine.

Ubavka je svoje prve skijaske korake napravila kad je imala oko 5 godina. Kao clan DTV Partizana, sa 7 godina bila je na prvom zimovanju na Trebevicu, u Domu na Celini. Tu je bilo organizovano skijanje za mlade gimnastičare.  Medjutim, skijanje nije bilo veliko uzivanje jer su djeca uglavnom imala skijaske vezove sa sajlama koji su svakih par metara spadali. Kada je Ubavka pocela skijati sa boljom opremom na Jahorini, zavoljela je taj sport.

Gasici su bili clanovi Sarajevskog Smucarskog Kluba (SSK).  To je bio najpoznatiji skijaski klub, sa velikim brojem clanova i takmicara. Svi u klubu se se veoma trudili da doprinesu dobroj organizaciji a takmicari su imali pripreme, suhe treninge, isli suredovno na sastanke u klub i na redovne medicinske preglede saDr. Arslanagicem na DIF-u.  U SSK su bili mnogi poznati, stari skijaši. Zensku ekipu u alpskom skijanju je godinama predvodila Ida Curic/Nikacevic koja je bila seniorka kad je Ubavka pocela da se takmici. A takmicarke Ubavkine generacijesu bile Vesna Dugonjic, Mila i Marina Gozze Gucetic, SadaKasmo, Aida Kadic, Branka Bodnaruk, Medi Ganibegovic….Svi su uzivali u Domu Mladost koji je njihov klub  izgradio jos 1961g i osjecali se tamo kao kod kuce. Trenerim je bio Josip Dabo, vrlo smiren i dobar covjek od koga se moglo mnogo nauciti.

Tada je na Jahorini postojala samo jedna (Cvijanova) zicara odHotela Jahorina do samog vrha planine. Kad se trenirao smuk to je znacilo da ce se takmicari spustiti u sumu i onda se pjeske penjati nazad tabajuci stazu skijama da bi je uredili za sljedeću vožnju . Pred takmicenja je trebalo obilaziti stazu, (posebno za slalom), uciti napamet kako prolaziti kroz kapije na najbrzi način, gdje treba posebno pripaziti da se ne izleti sa staze ili profuli kapija. Mazanje skija prema temperaturi vazduha isnijega bilo je prava vjestina, process koji su znali samo treneri i oni najbolji, stariji skijasi. Od toga je mnogo zavisila brzina na naterenu.  Vrlo izrazena je bila konkurencija izmedju skijaskih klubova SSK i Jahorine-izmedju ostalih tu su bile sestrePodkubovsek, Spomenka i Doda, Ognjenka Matkovic, pa clanice kluba Romaija …

Ubavka je redovno isla na medjuklubska, republicka kao i nadrzavna prvenstva, takmicila se u sve tri discipline-u slalomu, veleslalomu i smuku.  Ucestvovala je na drzavnim prvenstvima koja su se odrzavala na Crnom Vrhu, Pohorju u Sloveniji, naSljemenu u Hrvatskoj kao i na Mavrovo gdje je na(Jugoslovenskim sporskim igrama) zauzela prvo mjesto u slalomu. To je bio veliki uspjeh.

Kada je imala 12 godina, bila je predstavnik BiH u jugoslovenskoj delegaciji na takmicenju svih alpskih zemalja u Svajcarskoj.  Bili su smjesteni u smucarskom centru Interlaken. Na tom takmicenju mladih smucara bilo je 200 ucesnika. Ubavka je osvojila 12 mjesto u veleslalomu.

Takmicenja na Jahorini su bila prilicno cesto a Ubavka i njena braća su skoro redovno pobjedjivalim svako u svojoj kategoriji.  Neno u seniorima, Dejo kao junior a Ubavka juniorka. Novine su bile pune njihovih slika sa naslovima “Nenadmasni Gasici”, Trio Gasic pobjedjuje itd. A na TV je svake nedelje iza emisijeDnevnik bio Sportski pregled gdje su zimi izmedju ostalihvijesti iz sporta, izvjestavali o takmicenjima na Jahorini pa su se njihova imena cesto cula. 

Kad je preko Vecernjih Novina bilo organizovano glasanje za najboljeg sportistu republike Ubavka je dobila mnogo glasova.  Tada je pobjedio fudbaler Ivica Osim. Po broju glasova sportašica  ispred Ubavke je bila jedino atleticarka Emina Pilav. 

Negdje u to doba, kad je jos bila u Gimnaziji, Ubavka je dobila plaketu grada Sarajeva za sportska dostignuca. 

Zbog svojih skijaskih uspjeha bila je proglasena sportistkinjom svoje Druge Gimnazije, takodje je bila pobjednik namedjuskolskom takmicenju u stonom tenisu. 

U svojoj bogatoj skijaskoj karijeri, Ubavka je bila prvak Bosne iHercegovine 8 godina sa mnogo republickih pobjednickih pehara za svaku pojedinacnu disciplinu (tj u slalom, veleslalomui  smuku). Kad je pocela studirati na Filozofskom fakultetu, na kojem je diplomirala na grupi za engleski jezik i knjizevnost, odlucila je da prestane sa aktivnim treninzima i takmicenjima. Nastavila je skijati rekreativno.  Na drugoj godini fakulteta otislaje na zimovanje sa studentima u Dom “Sator”. U njenoj grupidobrih skijasa bio je i Mihajlo Ivanovic koji je 6 godina kasnijepostao njen muz.

U toku priprema za Zimsku Olimpijadu u Sarajevu, Ubavka je vec imala sina, te se zbog obaveza nije mogla dovoljno angazovati ali su njena braca Nenad i Dejan dali veliki strucni doprinos na organizaciji i odrzavanju Olimpijskih Igara na Jahorini i Bjelasnici.

Sada Ubavka, sa muzem Mihajlom, sinom Predragom, kcerkom Milicom i njihovim porodicama kao i njena braca, Nenad iDejan sa porodicama vec vise od 30 godina zive u Kanadi. Zajedno imaju (za sada) 11 unucadi.  Oni vjeruju da ce njihovi unuci nastaviti porodicnu tradiciju koju su sa puno ljubavi njegoval i roditelji Ubavke, Dejana i Nenada, Slobodan iSrdjanka (Semjan) Gasic, takodje bivsi sportisti.

Interesantno je da je djed Nene, Deje i Ubavke, Dr Mihajlo, Miso, Semjan, doprinio mnogo razvoju sporta u Sarajevu. On je diplomirao pravo i doktorirao na univerzitetu u Pragu a bio je jedan od najpoznatijih advokata u zemlji. Jos davne 1932 godinedao je da se njegovim sopstvenim sredstvima napravi vjestackojezero od Kosevskog potoka po svim evropskim standardima. Jezero, po kome se i danas cijeli kraj Sarajeva tako zove(Bolnica Jezero), bilo je veoma popularno u gradu.  Ljeti za plivanje, kupanje, voznju camcima; zimi za klizanje, sto je sigurno doprinijelo razvoju ovih sportova u gradu.

Povrsina jezera je bila preko 5,000 kvadratnih metara, bilo je preko 200 metara duplih kabina, restoran, prostorije za ljekara ipomoćno osoblje (čuvare, učitelje plivanja itd.) Takodje su tu subili i tereni za male sportove.

Gasici su nastavili sportsku tradiciju koju je zapoceo njihovdeda a zatim nastavili njihovi roditelji. Njihov otac Slobodan je bio odlican gimnasticar. Pored plivanja, skokova u vodu, gimnastike, rukometa, ping ponga, tenisa Nenad, Dejan i Ubavka ostvarili su najbolje rezultate u skijanju.