NAŠ DOBRI I DRAGI PROFESOR ”FAZLIJA”

MIRZA HASANEFENDIĆ

 

 

Pofesora Fazlića, medju školskom rajom zvanom kratko i prisno Fazlija, sreo sam mnogo ranije prije mog ulaska u hodnike Prve gimnazije.

Naime, nekada je u Prvoj gimnaziji bila  i V rejonska osnovna škola (kasnije OŠ Zmaj Jovina preselila u susjednu zgradu), a ja sam bio učenik u toj osnovnoj školi, tako da sam ”išao” u –”Prvu gimnaziju” sa sedam godina!

NAŠI DOBRI I DRAGI PROFESOR ”FAZLIJA”!

Čovjek koji je pravio YU državne reprezentativce!

Od prvih, pa sve do današnjih dana Prva gimnazija uvijek je imala elitini profesorski kadar. Medju tim dragima pedagozima svoje posebno mjesto ima profesor fizičkog vaspitanja Dževad Fazlić.

 

Uvijek me je, neznam iz kog razloga, privlačila sala za fizičku kulturu u prizemlju gimnazije. Jednom prilikom kad sam virio kroz odškrinuta vrata sale, uhvatio me prof. Fazlić u ”špijuniranju”, pa me onako roditeljski uveo u salu. Popeo me gore na strunjače, koje su bili naslagane na švedskom stolu, odakle sam imao divan pogled na sportske aktivnosti.

I kao da mi je sa tim svojim pozivom da udjem u sportsku salu Prve gimanzije, prof. Fazlić uveo u jedan magičan svijet sporta iz kojeg neću nikada više izaći, svijet koji će mi pružiti druženje, putovanja, radosne momente i zdravlje u životu. Zato je za mene prof. Fazlić mnogo više od profesora ”fiskulture” u Prvoj gimanzije!

Ulazak u čarobni svijet sporta Prve gimnazije, dao mi je kao osnovcu  izuzetnu privilegiju  da gledam neke sportiste koji su tada pravili prve korake u Metalcu, a koji že postati kasnije sportske legende i ljudske gromade. Gledao sam neumorno treniranje u Metalcu najboljeg YU trenera Boše Tanjevića, legendarnog rukometaša i velikog heroja proteklog rata Gorana Čengića, majstore rukometa braću Benco, Softića, Rudića, Kapića,Pilipovića, ….košarkaše Mašu Užičanina, Pavlića, i još mnogo drugih eltinih sportista.

Svi su oni bili uspješni sportisti i divni ljudi, ali iza svakog tog početka stajao je naš dragi profesor Dževad Fazlić.

To je samo dio priče koji se odnosi na one koji su postali poznati, ali je još veći i društveni, pedagoški i roditeljski uspjeh našeg dragog prof, Fazlije, koji je svojim sportskim radom usmjerio hiljade mladih na zdrav put sporta!

Koliko je mladih zahvaljujući njemu odolilo iskušenjima ulice i života; nasilja, sitnog jalijaškog kriminala, alkohola, cigara,….

Zato ja kažem (u svoje ime): ”Hvala Vam profesore na svemu što ste uradili za mlade našeg grada!”.

Vodio je nas sportiste Prve gimnazije naš dobri profesor i na sportske susrete sa gimnazijalcima u Dubrovnik, Makarsku, …..bilo je lijepo baviti se sportom pod starateljskom brigom ovog pedagoga.

Prof. Fazlić je bio legenda Metalca, na čijim terenima su počeli karijeru YU državni reprezentativci u mnogim sportovima Boša Tanjević, Anđelko Tešan, Faruk Hadžibegić, Cane Delahmetović, E. Kulenović i drugi, a njegova sportska specijalnost i diplomska tema na DIFu bilo je plivanje.

E sada, ako neko misli da plivanje i vaterpolo nemaju nikakvu vezu sa Prvom gimnazijom i da ista nije nikada imala svoju vaterpolo ekipu, onda  taj ”pravi grešku u koracima”. Naime, u želji da probudi plivačke i vaterpolo aktivnosti, koje su bile zamrle tih sedamdesetih godina u gradu (u ranijem periodu postojali su plivački i vaterpolo klub na starim bazenima na Bembaši)  prof Fazlić je poveo jednu grupu Prvogimnazijalaca u Zaostrog na školu plivanja i vaterpola.

Sve ja sam profesor organizovao, našao sponzore, osigurao termine u sportskom centru u Zaostrogu i izabranim učenicima je samo preostalo ” da se uliva” u izabranu ekipu i ”džabne” pripreme na moru.

To je bila prilika koja se ne propušta!

Bio sam golman u vaterpolo ekipi, pun entuzijazma i već sam sebe vidio medju stativama državne reprezentacije, jer sam mislio da je vrijeme da neko zamjeni najboljeg YU golmana Muškatirovića, kojeg je vrijeme pregazilo. Bio sam mnogo ambiciozan i talentovan, moj lični zaključak, ali je moju vaterpolo karijeru uništio kokuzluk.

Profesor je skupio love za boravak i put, ali nije bilo love za skupe prave vaterpolo lopte, pa smo kupili one velike i teške košarkaške zvane Tigarke , (proizvodnja Tigar Pirot), a koje su bile vodootporne!

I upravo taj kokuzluk je ”dohakao” mojoj karijeri, kada me je na jednoj trening utakmici, šraubom (iznenadni šut iza ledja) sidraša protivnika, teška Tigarka iznenada žestoko spucala direktno u čelo ili što bo jalijaši rekli pravo medju rogove. Potonuo sam ”namah” i dok sam tonuo poput Titanika u dubine, skonato sam da mi je ipak ping-pong mnogo draži od vaterpola!.

Profesor Fazlić je bio svestran, pa je zimi držao kurseve skijanja na Jahorini i mnogi su upoznali draži tog lijepog sporta zahvaljujući njemu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

PRVI SA LIJEVA PROFESOR FAZLIĆ NA JAHORINI !

U karijeri naš ”Fazlija” ja napravio  mali milion dobrih i korisnih stvari, a izmedju ostalog napravio je i jedan anegdotski potez kada je jednog učenika (neću ime da mu spominjem, ali njega je znala cijela bivša YU) oborio na popravni. Naravno da je popravni u augustu bio samo formalni prijateljski susret, ali je, za mene, bilo neobično da neko ima popravni iz fiskulture!

Za istog učenika, koji je bio  genetski antisportista, pričalo se da je kasnije vidjan na utakmicama u Skenderiji!

Naučio nas je naš dobri profesor šta je eret u rukometu, dvokorak u košarci, ”čekić” u odbojci, kako bacati kuglu,………ali nam nikad nije dao da igramo fudbala na času. Mislili smo, a nije nam bilo jasno zašto, da Fazlija mrzi fudbal. Onda nam je on, jednog dana, to objasnio da svi vole igrati nogomet, pa ,mnogi drugi sportovi ostanu potisnuti u mladima, a ima tako dobrih rukometaša, košarkaša,……koje je fudbal potisnuo u talentima tih sportova!

Tipičan primjer je bio državni rukometni reprezentativac Cane Delahmetović! Zahvaljući toj profesorovoj startegiji, on je od dobrog fudbalera postao vrhunski reprezentativni rukometaš!

Držalo se do reda, pa si na času fizičkog morao imati propisanu opremu; patike (tene), bijele čarape, crni šorc i bijelu majicu. Prvo je bilo postojavanje, pa zagrijavanje i onda igra sa loptom.

Onda je jednog dana profesor Fazlić otišao iz Metalca, a došla su neka druga vremena i nove generacije koje su voljele više neka druga zadovoljstva nego trenirati svakodnevno.  Vrhunski sportisti proizašli iz Prve gimnazije nisu više bili ”masovna pojava”, nego više pojedinačni slučajevi!

Metalac     maj 2013

Profesora Fazlića vidim svaki put kada dodjem u Sarajevo, a učinio mi je veliko zadovoljstvo i čast kada je bio jedan od promotora moje knjige ”Sarajevo naše mladosti”.

Završavam ovu priču, sa zaključkom da je naš dragi prof. Fazlić bio dragocjena vrijednost, ne samo za Prvu gimnaziju, nego i za grad Sarajevo, čija mladost može biti sretna da je imala jednu takvu ljudsku i sportsku ”gromadu” koja ih je uvela u magični svijet sporta i zdravog života!

April 2014 napisao Mirza Hasanefendić

 

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.